Novi mamci za investitore
Osim poreskih olakšica, Srbija investitorima daje direktnije podsticaje, poput subvencija za otvaranje radnih mesta. – Opštine sve darežljivije. – Kako je Mađarska preotela Mercedes
Predstoji nam krvava bitka za strane investitore.
Nema ni kraće, ni tačnije konstatacije od ove koju je nedavno pred kolegama iz regiona, na ekonomskom forumu u Ohridu, izgovorio albanski predsednik Bamir Topi.
Da li će tranziciona Evropa, koja je u proteklih šest godina usisala čak 112 milijardi dolara stranih direktnih investicija, uspeti da i u uslovima globalne finansijske krize zadrži primat rekordnog „usisivača kapitala” u svetskim razmerama, ostaje da se vidi. Izvesno je, međutim, da se poprište „bitke” seli nešto južnije.
Glavni takmaci narednih godina, uz Bugarsku i Rumuniju koje su prema procenama svetskih analitičara već dostigle svoj godišnji plafon (Rumuni su u 2006. privukli čak 11,4, a Bugari 5,2 milijarde dolara), biće Hrvatska i Srbija, kojima konkurencija postaju i BiH, i Albanija, i Makedonija, i Crna Gora, zemlje tek probuđenih investicionih apetita.
Potpredsednik srpske vlade Mlađan Dinkić svestan je da borba među konkurentima tek počinje i zato uporno insistira na glavnom srpskom oružju – stabilnom bankarskom sistemu, atraktivnijem poreskom sistemu (bez obzira na to što su poreske procedure još uvek komplikovane, stope su niže nego u okruženju), kao i kvalifikovanoj i konkurentnoj radnoj snazi. Tome treba dodati i finansijske podsticaje koji će biti naš mamac do kraja 2010. godine, iako ekonomska teorija u privlačenju investitora preferira poslovnu klimu.
– Kad daju drugi, moramo i mi – kaže Dinkić i dodaje da ne odustaje od vlastite ideje da velikim i ozbiljnim investitorima treba platiti da dođu u Srbiju jer podižu rejting ove investicione destinacije, donose kapital, nove tehnologije, bolji menadžment i otvaraju izvozne kanale.
A šta to Srbija nudi stranim investitorima?
Uz već poznate poreske podsticaje i olakšice, dodelu besplatnih placeva i oslobađanje od plaćanja lokalnih dažbina, na šta je osim Kragujevca spremno sve više opština, čini se da će odluke ulagača umnogome zavisiti i od visine direktnih finansijskih podsticaja. Srbija je, prepisujući iskustva drugih zemalja u tranziciji, prošle godine počela da subvencioniše otvaranje novih radnih mesta – 2.000 do 10.000 evra po novozaposlenom, u zavisnosti od sektora i lokacije ulaganja. Prošle i ove godine odobreno je 29,3 miliona evra za 65 preduzeća, koja bi za tri godine trebalo da otvore 13.597 novih radnih mesta, uz uslov da te radnike ne mogu da otpuste u naredne tri.
– Novac se isplaćuje u četiri tranše, po fazama projekta – kad nabave zemljište, kad dobiju građevinsku dozvolu, pribave upotrebnu i kad postignu punu zaposlenost – objašnjava Bojan Janković, zamenik direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.
Mada se realizacija projekta pomno prati, o efektima uloženih sredstava, kaže Janković, još je rano govoriti. Jer, neki projekti su na samom početku, drugi investitori su već otvorili polovinu planiranih radnih mesta, a treći posao privode kraju. U svakom slučaju, državi je kao instrument obezbeđenja na raspolaganju bankarska garancija na iznos odobrenih podsticaja, pa nema bojazni da će neko uzeti novac i oštetiti državu tako što neće ispuniti obaveze, tvrdi Janković.
Mogućnost aktiviranja bankarske garancije, Ministarstvo ekonomije najavilo je pre neki dan u slučaju kompanije Zamber, čijoj su se investiciji radnici Jumka izgleda zalud radovali, a država pogrešno procenila da će biti dragocena.
– Zapošljavanje novih radnika, sem po ovoj uredbi, država stimuliše i posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, jednokratno sa osamdeset hiljada do sto šezdeset hiljada dinara po novozaposlenom – podseća Janković.
Najviše polemike, pre svega u delu stručne javnosti, izazvali su uoči Fijatovog dolaska u Kragujevac uvedeni podsticaji za ulaganja u tri industrijske grane koje vicepremijer Dinkić smatra strateškim za budući razvoj Srbije – auto, elektronsku i IT industriju. Ti podsticaji planirani su u visini od 200 miliona evra i u tim industrijskim granama trebalo bi da se zaposli najmanje 1.000 radnika.
Takvi investitori, po rečima Jankovića, mogu da računaju da će im država paketom podsticaja – od finansijskih do infrastrukturnih – pokriti petinu ulaganja. Baš kao što je urađeno u slučaju Fijata.
Na dilemu da li smo Italijanima mnogo platili da dođu u Kragujevac i tako ih preoteli od Rumuna, Bojan Janković ukazuje da Srbija ništa novo nije izmislila: Mađarska, Rumunija i Slovačka su takve podsticaje dale kompanijama kao što su Mercedes, Henkok, Ford, Kija, Pežo...
Najsvežiji je primer Mađarske koja je tako prošlog meseca privukla Mercedes koji se, da podsetimo, do poslednjeg trenutka raspitivao i za Srbiju.
Ima mišljenja da su Mađari kreativnije tumačili evropske propise u stimulisanju Mercedesa i platili čak i nešto više od propisa Evropske unije – da se iznos podsticaja kreće od 25 do 50 odsto investicije i da se investitoru u gotovini može isplatiti deset odsto ukupnog ulaganja. Iako se podsticaji velikim investitorima rešavaju u direktnim pregovorima vlade i investitora, pa njihov iznos predstavlja poverljivu informaciju, mađarski mediji preneli su nezvaničnu informaciju da su dogovoreni podsticaji vredni 168 miliona evra. To bi značilo da će mađarska država pokriti 21 odsto vrednosti investicije u Kečkemetu (800 miliona evra) ili da će dati 67.000 evra po zaposlenom (ukupno 2.500 radnih mesta).
I Rumunija je bila lake ruke. Kad je Ford kupio 72,4 odsto kapitala u državnoj fabrici Automobili Krajova za 57 miliona evra, rumunska država dala je 143 miliona evra podsticaja, gotovo tri puta više od vrednosti osnovne investicije. Istina, pod uslovom da Ford investira dodatnih 600 miliona evra u liniju za sklapanje i proizvodnju motora.
Iako je prvobitni dogovor bio da podsticaj slovačke vlade ne pređe 15 odsto ukupne investicije auto-kompanije Kija, koja je iznosila 1,4 milijarde evra, procene su da je ukupna podrška korejskom proizvođaču narasla na više od 280 miliona evra, odnosno oko 20 odsto zbirnog ulaganja u projekat. U paketu su bili i izgradnja autoputa od Ziline do Bratislave, kao i investicije u lokalnu infrastrukturu u Zilini. Osim toga, investitor je oslobođen i penala ukoliko odustane od ulaganja. Investitoru je obećano da u krug od 100 kilometra neće ući drugi proizvođač, a sličan paket je predviđen i za njegove dobavljače koji dođu u Slovačku. Najveći deo podsticaja – 210 miliona evra – uključuje direktnu finansijsku podršku, desetogodišnje oslobađanje od poreza na profit i dve godine refundiranja 50 odsto troškova za plate.
Pravilo „daj pa ćeš i dobiti” nigde tako dobro ne pali kao u biznisu.
Izvor: Politika