Hrvatski studenti i profesori neće Bolonju
Većina hrvatskih studenata i profesora smatra da bolonjski sistem studiranja nije najbolje rešenje za hrvatske prilike, tako da sve više fakulteta u toj zemlji razmatra mogućnost da se vrate tradicionalnom načinu učenja.
Bolonjski proces bila je nužna formalna promena kako bi naše diplome postale uporedive s evropskim, ali je izazvao "dosta zbrke jer odstupa od dosadašnje tradicije i očekivanja domaćeg tržišta", rekao je saradnik Ureda za upravljanje kvalitetom Sveučilišta u Zagrebu psiholog prof. dr. Damir Ljubotina, a prenosi "Jutarnji list".
Ističući da su "dosadašnja istraživanja pokazala da je novi sistem usporio napredovanje studenata" i da je uvedena dodatna birokratska procedura, koja je smanjila opštu efikasnost studiranja i znatno produžila trajanje studija, on je zaključio da je model jedinstvenog petogodišnjeg studiranja bolji od bolonjskog.
Po završetku prvog stepena studija, kako je pokazala anketa sprovodjena tokom 2008. i 2009. godine, stečenim znanjem i osposobljenošću za posao nisu zadovoljni ni studenti ni njihovi budući poslodavci.
Prosečna ocena kojom je 1.720 studenata sa 22 zagrebačka fakulteta ocenilo sopstvenu osposobljenost za rad u struci iznosi svega 2,82, dok je isto to znanje ocenjeno ocenom 3,45 u pogledu osposobljenosti za dalje studiranje i upis drugog stepena po Bolonji.
U tom ocenjivanju, odličnu ocenu (5) svom znanju dalo je svega 3,4 odsto anketiranih studenata koji su u roku završili prve tri godine fakulteta. Za najnižu ocenu (1) izjasnilo se 2,6 odsto, dvojku je dalo 13,4 odsto studenata, a četvorku 32,3 odsto. Ostali (skoro svaki drugi) su svom stečenom znanju dali ocenu tri.
Sve je više i profesora na fakultetima koji smatraju da je uvodjenjem Bolonje nastava postala lošija, pokazala je anketa koju je Ured za upravljanje kvalitetom Sveučilišta u Zagrebu sproveo medju nastavnicima, a čiji se rezultati upravo obradjuju.
Za razliku od 2006./2007. kada je svega 13 posto nastavnika reklo kako je nakon uvodjenja Bolonje nastava lošija, danas je takvih čak 37,6 posto.
Neposredno posle političke odluke da Bolonja ide u primenu na svim fakultetima, 24,7 odsto nastavnika se izjasnilo da je nastava time poboljšana, ali takvo mišljenje danas ima samo 17 odsto.
"Kritike bolonjskom procesu glasne su i unutar EU, što ukazuje da taj model nigde nije zaživeo kako treba. Kod nas je pozitivno to što smo razvili sistem upravljanja kvalitetom, uspostavili smo dijagnostiku, ali ne i terapiju", rekao je Ljubotina.
Podsećajući da je Tojota nedavno odlučila da povuče dva miliona vozila jer su uočili pogrešku, Ljubotinja je rekao "I mi smo uočili grešku, ali nemamo rešenja".
BLIC 02.02.2010.